Момир Драгићевић, књижевник, рођен 1947.
По вокацији је песник за децу.
Објављује у периодици: Багдала, Победино крило, Багдала за децу, Детињство, Путеви културе, Град, Змај, Колибри и др.
Заступљен је у бројним антологијама.
Добитник Октобарске награде СО Крушевац, Златног прстена Деспота Стефана Лазаревића, Расинског цвета, Повеље капетан Мише Анастасијевића.
Превођен на енглески, бугарски, италијански, грчки, македонски, ромски и др.
Објавио: За кике и кликере (1983), Симфонија у белом (1989), Чарапица брбљивица (1991), Збрда здола (1995), Распевани тобоган, Пољубац у чело, коаутор, (1997), Пахуља у шалу, коаутор, (1997), Јабуке у шлафроку (1999), Баш ме брига (1999), Школско звонце (2000), Клик - клак (2002), Вртешка у глави, коаутор, (2001), Седма страна света (2002), Школска табла (2004), Музеј играчака, коаутор, (2006), Чоколадна бајка (2009), Марко Краљевић и Брус Ли (2009), Слаткотека: Антологија песама о слаткишима (2010), Чоколадна бајка (2010), Марко Краљевић и Брус Ли (2010).
По вокацији је песник за децу.
Објављује у периодици: Багдала, Победино крило, Багдала за децу, Детињство, Путеви културе, Град, Змај, Колибри и др.
Заступљен је у бројним антологијама.
Добитник Октобарске награде СО Крушевац, Златног прстена Деспота Стефана Лазаревића, Расинског цвета, Повеље капетан Мише Анастасијевића.
Превођен на енглески, бугарски, италијански, грчки, македонски, ромски и др.
Објавио: За кике и кликере (1983), Симфонија у белом (1989), Чарапица брбљивица (1991), Збрда здола (1995), Распевани тобоган, Пољубац у чело, коаутор, (1997), Пахуља у шалу, коаутор, (1997), Јабуке у шлафроку (1999), Баш ме брига (1999), Школско звонце (2000), Клик - клак (2002), Вртешка у глави, коаутор, (2001), Седма страна света (2002), Школска табла (2004), Музеј играчака, коаутор, (2006), Чоколадна бајка (2009), Марко Краљевић и Брус Ли (2009), Слаткотека: Антологија песама о слаткишима (2010), Чоколадна бајка (2010), Марко Краљевић и Брус Ли (2010).
Љубица Ненезић, магистар филолошких наука, рођена 1937.
Члан је Књижевног друштва просветних радника Србије и Удружења књижевника Србије.
Радове објављује у периодици: Иновације у настави, Школски час, Просветни преглед, Крушевачки гласник, Саборник, Багдала, Гороцвет, Име, Златно перо учитеља.
Заступљена је у лексикону писаца просветних радника.
Добитник је Повеље књижевног клуба и ИРО Багдала (1984), Ордена рада са сребрним венцем (1990), Спомен плакете СО Крушевац (1995) Почасне повеље Књижевног клуба Карађорђевић (2001), Повеље Капетан Мша Настасијевић (2009) и других.
Објавила: Скице за обраду лирске поезије у основној школи (1996), Тренуци (1993), Ембарго на моравски начин (1994), Цвет багрема (1995), Недокучива страна жене (1995), Унутрашња страна (1996), Други степен (1997), Дивља ружа (1997), Срећно место (2000), Света недеља у Петини (1997), Храм Светог Илије у Дворану (2000), Можда сте срећни (2001), Друга обала (2002), Кад прописи нису важили (2009), Ништа није прошло (2005).
Члан је Књижевног друштва просветних радника Србије и Удружења књижевника Србије.
Радове објављује у периодици: Иновације у настави, Школски час, Просветни преглед, Крушевачки гласник, Саборник, Багдала, Гороцвет, Име, Златно перо учитеља.
Заступљена је у лексикону писаца просветних радника.
Добитник је Повеље књижевног клуба и ИРО Багдала (1984), Ордена рада са сребрним венцем (1990), Спомен плакете СО Крушевац (1995) Почасне повеље Књижевног клуба Карађорђевић (2001), Повеље Капетан Мша Настасијевић (2009) и других.
Објавила: Скице за обраду лирске поезије у основној школи (1996), Тренуци (1993), Ембарго на моравски начин (1994), Цвет багрема (1995), Недокучива страна жене (1995), Унутрашња страна (1996), Други степен (1997), Дивља ружа (1997), Срећно место (2000), Света недеља у Петини (1997), Храм Светог Илије у Дворану (2000), Можда сте срећни (2001), Друга обала (2002), Кад прописи нису важили (2009), Ништа није прошло (2005).
Љубиша Бата Ђидић, књижевник, рођен 1937. године у Краљеву.
Сарађује у периодици: Наши видици, Омладина, Багдала, Савременик, Књижевност, Браничево, Стиг...
Песник, прозаист, есејист, путописац, дечји писац, антологичар.
Заступљен у више антологија српске поезије, као и у антологијама на шведском, белоруском, португалском, литванском, руском, енглеском, словеначком, македонском. Књиге су му превођене на грчки, француски, румунски, руски, шпански и македонски.
Носилац је ордена са златним венцем (за књижевни и културни рад), Вукове награде, Златне значке КП заједнице Србије, Змајеве награде, Златног прстена деспота Стефана Лазаревића, Октобарске награде града Крушевца и др.
Заступљен је у неколико енциклопедијских књига.
Био је дугогодишњи директор и уредник Багдале (њеног часописа, издавачке делатности и њених авангардних едиција, а сада је уредник часописа Багдала за децу.
Објавио
Збирке песама: Подигнуте руке, 1965; Нагрижен прстен, 1969; Пролистало копље, 1971; Свраке воле сјајне ствари, 1975; Горионик, 1978; Прометејева чинија - поема, 1984; Северњача над Багдалом, 1986; Пакао за дневну употребу, 1993; Признајеш ли пепео светлости, 1994; Српски царски рез, 1999; Свети пољубац, 2003;
Путописи: Чудесна Кина, 1984. и 1989; Под Јужним крстом - Латинска Америка, 1992; Ружа Будимпеште, 2006;
Романи: Дневник за Теу, 1992; Царска деца: роман за малу и велику децу, 2006; Скраћенице, најкраће приче; Мирис пролећа 1999, 2008; Дневнички записи, 2009; Кнегиња Јелена Балшић, монодрама, 2010.
Збирке песама за децу: С точковима од маслачка до облачка, 1984; Златне кочије, 1992; Заљубљиве песме, 1996; Заљубљиве реке, 2001; Како сања једна Сања, 2001; Огледалце нема данце, 2009.
Приређивач антологија: Догодило се у Крушевцу, 1979; Крушевачка розета, 1995; СДрпска кућа - песници о Биду, Крфу и Зејтинлику; Бескрајни плави круг - педесет година модерног српског песништва, 1995; Хиландар у српском песништву, 1988; Духовница - православно српско песништво, 2000.
Монографија: Крушевац (1988-1991)
Документарни филм: Крушевац (1371-1991)
Члан је Удружења књижевника Србије.
Сарађује у периодици: Наши видици, Омладина, Багдала, Савременик, Књижевност, Браничево, Стиг...
Песник, прозаист, есејист, путописац, дечји писац, антологичар.
Заступљен у више антологија српске поезије, као и у антологијама на шведском, белоруском, португалском, литванском, руском, енглеском, словеначком, македонском. Књиге су му превођене на грчки, француски, румунски, руски, шпански и македонски.
Носилац је ордена са златним венцем (за књижевни и културни рад), Вукове награде, Златне значке КП заједнице Србије, Змајеве награде, Златног прстена деспота Стефана Лазаревића, Октобарске награде града Крушевца и др.
Заступљен је у неколико енциклопедијских књига.
Био је дугогодишњи директор и уредник Багдале (њеног часописа, издавачке делатности и њених авангардних едиција, а сада је уредник часописа Багдала за децу.
Објавио
Збирке песама: Подигнуте руке, 1965; Нагрижен прстен, 1969; Пролистало копље, 1971; Свраке воле сјајне ствари, 1975; Горионик, 1978; Прометејева чинија - поема, 1984; Северњача над Багдалом, 1986; Пакао за дневну употребу, 1993; Признајеш ли пепео светлости, 1994; Српски царски рез, 1999; Свети пољубац, 2003;
Путописи: Чудесна Кина, 1984. и 1989; Под Јужним крстом - Латинска Америка, 1992; Ружа Будимпеште, 2006;
Романи: Дневник за Теу, 1992; Царска деца: роман за малу и велику децу, 2006; Скраћенице, најкраће приче; Мирис пролећа 1999, 2008; Дневнички записи, 2009; Кнегиња Јелена Балшић, монодрама, 2010.
Збирке песама за децу: С точковима од маслачка до облачка, 1984; Златне кочије, 1992; Заљубљиве песме, 1996; Заљубљиве реке, 2001; Како сања једна Сања, 2001; Огледалце нема данце, 2009.
Приређивач антологија: Догодило се у Крушевцу, 1979; Крушевачка розета, 1995; СДрпска кућа - песници о Биду, Крфу и Зејтинлику; Бескрајни плави круг - педесет година модерног српског песништва, 1995; Хиландар у српском песништву, 1988; Духовница - православно српско песништво, 2000.
Монографија: Крушевац (1988-1991)
Документарни филм: Крушевац (1371-1991)
Члан је Удружења књижевника Србије.
Милош Петровић, професор, књижевни критичар. Рођен у Трстенику, 1. децембра 1928. године. Завршио је Филозофски факултет у Београду. Радио као професор у Гимназијама у Трстенику и Крушевцу, као и Педагошке академије у Крушевцу.
Бави се књижевном и позориштном критиком. Радове објављује у периодици: Млада култура, Багдала, Књижевне новине, Књижевна реч, Књижевност, Савременик, Позориште, Градина...
Добитник је награде Милан Богдановић, као и Повеље за животно дело, коју је доделио УКС, Награде СО Трстеник, Златне значке Културно-просветне заједнице, Годишње награде за културу (СИЗ културе Крушевац), Прстена деспота Стефана Лазаревића (Багдала).
Превођен је на француски, шпански, словеначки и македонски.
Уредник је часописа Багдала и Зборника Крушевачке филозофско-књижевне школе. Објавио је књиге: Читајући после Скерлића, Из круга у круг, Ухвати живу реч, Из тринаестог реда, Фрагменти и Код врњачке Еутерпе.
Бави се књижевном и позориштном критиком. Радове објављује у периодици: Млада култура, Багдала, Књижевне новине, Књижевна реч, Књижевност, Савременик, Позориште, Градина...
Добитник је награде Милан Богдановић, као и Повеље за животно дело, коју је доделио УКС, Награде СО Трстеник, Златне значке Културно-просветне заједнице, Годишње награде за културу (СИЗ културе Крушевац), Прстена деспота Стефана Лазаревића (Багдала).
Превођен је на француски, шпански, словеначки и македонски.
Уредник је часописа Багдала и Зборника Крушевачке филозофско-књижевне школе. Објавио је књиге: Читајући после Скерлића, Из круга у круг, Ухвати живу реч, Из тринаестог реда, Фрагменти и Код врњачке Еутерпе.
Небојша Лапчевић
Небојша Лапчевић, је рођен 1966. године у Крушевцу. Објавио је збирку песама Семе на ветру, 1999. (Багдала, Крушевац), прозни триптих Оваплоћавање, 2000. (Апостроф, Београд и Багдала). Збирку поезије и прозе Песник и његови модели 2001.(Апостроф Београд, Багдала), песме Строфе у прасликама 2003.(Чигоја штампа, Београд), лезе драму Римска прича, публицистичку књигу из спортске културе промовисана у медијском центру Црвене Звезде, Срце на терен, 2005. (Народна књига, Београд), кратке приче Улаз на јужна врата, 2007. (Народна књига, Београд), приче за децу Ко је дрпио Чарлија? 2009. (Еурографика, Зворник) по којој је извођена позоришна представа за децу (Позоришни студио КЦК), песме Долазак Христа на Менхетн, 2010. (Еурографика, Зворник). Крст светога цара Константина, либрето, Историјски архив Крушевац 2013. по којој је комопоновао сценску кантату Мирољуб Аранђеловић Расински, а изведена за Видовдан2013., либретео за Прву крушевачку оперу Лазарево обретеније, изведена 2014. роман Језеро у ћелијама, (Нишки културни центар, 2013.) Роман Сценарио за Вудија Алена (Арте, Београд. 2014.)
Објављивао у је у више листова и часописа. Песме су му уврштене у више антологија и превођене на енглески, македонски, француски, италијански, шведски, бугарски... Добитник је награде Расински цвет (два пута) , за издавачки подухват године 2002., Перо СКРФ дијаспоре, Признање града Звечана за допринос Српској култури. Награду Расинског сајма књига за књигу године, за роман Језеро у ћелијама, Златну значку КПЗ Србије, Награда за најбољи Авангардни роман године Србије и дијаспоре 2014. (Сценарио за Вудија Алена). Зашто рода небом хода, са Момиром Драгићевићем (НБК, 2014.) као идејни творци РОДА ФЕСТА.
Члан је Удружења књижевника Србије, Књижевног клуба Багдала, активан је у уредништву часописа Багдале за децу и Путева Културе, председник Удружења ликовних стваралаца Расинског округа Расиниус...
Живи у Крушевцу и ради у Културном цантру Крушевац као уредник програма Легата Милића од Мачве Крушевац.
Објављивао у је у више листова и часописа. Песме су му уврштене у више антологија и превођене на енглески, македонски, француски, италијански, шведски, бугарски... Добитник је награде Расински цвет (два пута) , за издавачки подухват године 2002., Перо СКРФ дијаспоре, Признање града Звечана за допринос Српској култури. Награду Расинског сајма књига за књигу године, за роман Језеро у ћелијама, Златну значку КПЗ Србије, Награда за најбољи Авангардни роман године Србије и дијаспоре 2014. (Сценарио за Вудија Алена). Зашто рода небом хода, са Момиром Драгићевићем (НБК, 2014.) као идејни творци РОДА ФЕСТА.
Члан је Удружења књижевника Србије, Књижевног клуба Багдала, активан је у уредништву часописа Багдале за децу и Путева Културе, председник Удружења ликовних стваралаца Расинског округа Расиниус...
Живи у Крушевцу и ради у Културном цантру Крушевац као уредник програма Легата Милића од Мачве Крушевац.
Радомир Андрић
Др Миливоје Р. Јовановић
Бошко Руђинчанин
Вера Бранковић Мајска
Радомир Андрић је рођен 1944. год. у златиборском селу Љубање.
Објавио је преко двадесет девет песничких књига (осам наслова намењено је деци): "Сунце у воденици" (1967); "Вечерњи крчаг" (1969); "Шумска црква" (1971); "Карпатско умиљеније" (1971; са Весном Парун); "Бунари Радоша Модричанина" (1973); "Често рушена кућо" (1977); "Похвала смеху" (1977); "Чавке постоје због слова Ч" (1977); "Сване ли" (1978); "Неустукница" (1980); "Крила за висину" (1981); "Непокорје" (1981); "Каква почаст" (1986); "Питалица са Звездаре" (1987); "Под златном леском" (1988), "Испод снега" (1989); "Врата ужичке реалке" (1989); "Козје грозје" (1990); "Згон" (1991); "Ноћни пливач" (1992); "Вучица на пртини" (1993); "Рујно" (1993); "Чарно длето" (1996); "Гледалице" (1997); "Птичје млеко" (1997); "Румунска икона" (1997); "Исто и обрнуто" (1998); "Измишљотине" (1998; са Гораном Бабићем) и "Вечера на савској лађи" (2000).
Андрићеве песме су преводене на: италијански, шпански, француски, енглески, руски, румунски, македонски и словеначки језик. Добитник је већег броја књижевних награда: "Раде Драинац", "Исидора Секулић", "Невен", Награде града Крушевца и Удружења књижевника Србије, Октобарске награде града Београда, "Беловодске розете", Златног прстена деспота Стефана Лазаревића и награде "Милан Ракић".
Председник је Удружења књижевника Србије.
Објавио је преко двадесет девет песничких књига (осам наслова намењено је деци): "Сунце у воденици" (1967); "Вечерњи крчаг" (1969); "Шумска црква" (1971); "Карпатско умиљеније" (1971; са Весном Парун); "Бунари Радоша Модричанина" (1973); "Често рушена кућо" (1977); "Похвала смеху" (1977); "Чавке постоје због слова Ч" (1977); "Сване ли" (1978); "Неустукница" (1980); "Крила за висину" (1981); "Непокорје" (1981); "Каква почаст" (1986); "Питалица са Звездаре" (1987); "Под златном леском" (1988), "Испод снега" (1989); "Врата ужичке реалке" (1989); "Козје грозје" (1990); "Згон" (1991); "Ноћни пливач" (1992); "Вучица на пртини" (1993); "Рујно" (1993); "Чарно длето" (1996); "Гледалице" (1997); "Птичје млеко" (1997); "Румунска икона" (1997); "Исто и обрнуто" (1998); "Измишљотине" (1998; са Гораном Бабићем) и "Вечера на савској лађи" (2000).
Андрићеве песме су преводене на: италијански, шпански, француски, енглески, руски, румунски, македонски и словеначки језик. Добитник је већег броја књижевних награда: "Раде Драинац", "Исидора Секулић", "Невен", Награде града Крушевца и Удружења књижевника Србије, Октобарске награде града Београда, "Беловодске розете", Златног прстена деспота Стефана Лазаревића и награде "Милан Ракић".
Председник је Удружења књижевника Србије.
Бошко Руђинчанин је рођен 1942. године.
Оснивач Фестивала филмског сценарија и његовог симпозијума о сценарију који се континуирано одржава у Бањи од 1977. године. Оснивач је и главни и одговорни уредник часописа "Замак културе", који је стекао велики углед међу културним и књижевним посленицима.
Оснивач Фестивала филмског сценарија и његовог симпозијума о сценарију који се континуирано одржава у Бањи од 1977. године. Оснивач је и главни и одговорни уредник часописа "Замак културе", који је стекао велики углед међу културним и књижевним посленицима.
Др Миливоје Р. Јовановић, рођен 1948. године у Росици, Крушевац. Професор филозофског факултета у Нишу.
Пише поезију, есеје и књижевно-историјске студије. Објављује у периодици: Багдала, Стиг, Бдење, Савременик плус, Кровови.
Објавио: Изазови периодике: три деценије Багдале, 1993; Јован Грчић Миленко - личност и дело, 1994; Историја будућности, 1996; На Јакшићевом друму: Петар Кочић -Ђура Јакшић, 2001; Књижевне прилике и појаве, 2003; Закачи се ферман за јелече, 2006; Велимир Рајић: личност и дело, 2006; Изазвана реч, 2008; Из народне руке и народне душе, 2008.
Пише поезију, есеје и књижевно-историјске студије. Објављује у периодици: Багдала, Стиг, Бдење, Савременик плус, Кровови.
Објавио: Изазови периодике: три деценије Багдале, 1993; Јован Грчић Миленко - личност и дело, 1994; Историја будућности, 1996; На Јакшићевом друму: Петар Кочић -Ђура Јакшић, 2001; Књижевне прилике и појаве, 2003; Закачи се ферман за јелече, 2006; Велимир Рајић: личност и дело, 2006; Изазвана реч, 2008; Из народне руке и народне душе, 2008.
Вера Бранковић Мајска, рођена 1942. године у Пожаревцу, у угледној песничкој породици.
Године 1980. удајом за сликара Слободана Стојановића Себра из Пожаревца је прешла у Крушевац. Члан је Удружења књижевника Србије.
Живи у Крушевцу у својству слободног уметника.
Вера је најпре објављивала у часопису Браничево, а потом у многобројним књижевним часописима и листовима широм Србије и бивше Југославије:Стиг, Младост, Просветни преглед, Кораци (Крагујевац), Кораци (Подгорица), Књижевне новине, Песничке новине, Стремљења, Тан, Наше стварање, Октобар, Улазница, Багдала, Око (Загреб), Развиток (Битољ), Современост (Скопље), Хлас Људу, Путеви културе, Моравска лира (Велика Плана), Дијалоги (Љубљана), Мост, Мајдан и другим.
Објавила: Место где те нема, 1971; Загледана у слободе, 1973; Водопад, 1985; Светлине, 1994; Душобоља, 2002; Расечена јабука, 2006; Камењар, 2013; Све памтим, 2016.
Такође, заступљена је у више зборника поезије и прозе: Предели поезије стишких песника, Палета и виолина, Сан - камен отварам, Вукови ластари, Кнезу бсем србљем, Седам небеских кола (двојезично издање, немачко-српско, са још шест песникиња), Под небом Крушевца, Пркосна књига, Градске приче, Анђео са лампом, Женски видокрузи (Подгорица), Као черга широка душа, Антологија награђених песама (Смедерево) итд.
О поезији Вере Мајске писали су познати књижевни критичари, новинари, писци: Слободан Марковић, Миодраг Друговац, Радоица Таутовић, Предраг Протић, Милош Петровић, Антоније Маринковић, Коста Димитријевић, Мирослав Буца Мирковић, Срба Игњатовић, Ристо Василевски, Љубиша Ђидић, Радомир Андрић, Милосав Славко Пешић, Драгутин Огњановић, Мирослав Станојевић, Миливоје Илић, Славољуб Обрадовић, Ана Дудаш, Гордана Влаховић, Снежана Јаковљевић, Жарко Ђуровић,Зорица Турјачанин, Милан Вучићевић и др.
Песме су јој превођене на: словачки, македонски, немачки, словеначки, италијански, албански и турски.
Добитник је награде Смедеревске песничке јесени, 1973. и 1974. и крушевачког недељника Град.
Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Крушевцу.
Године 1980. удајом за сликара Слободана Стојановића Себра из Пожаревца је прешла у Крушевац. Члан је Удружења књижевника Србије.
Живи у Крушевцу у својству слободног уметника.
Вера је најпре објављивала у часопису Браничево, а потом у многобројним књижевним часописима и листовима широм Србије и бивше Југославије:Стиг, Младост, Просветни преглед, Кораци (Крагујевац), Кораци (Подгорица), Књижевне новине, Песничке новине, Стремљења, Тан, Наше стварање, Октобар, Улазница, Багдала, Око (Загреб), Развиток (Битољ), Современост (Скопље), Хлас Људу, Путеви културе, Моравска лира (Велика Плана), Дијалоги (Љубљана), Мост, Мајдан и другим.
Објавила: Место где те нема, 1971; Загледана у слободе, 1973; Водопад, 1985; Светлине, 1994; Душобоља, 2002; Расечена јабука, 2006; Камењар, 2013; Све памтим, 2016.
Такође, заступљена је у више зборника поезије и прозе: Предели поезије стишких песника, Палета и виолина, Сан - камен отварам, Вукови ластари, Кнезу бсем србљем, Седам небеских кола (двојезично издање, немачко-српско, са још шест песникиња), Под небом Крушевца, Пркосна књига, Градске приче, Анђео са лампом, Женски видокрузи (Подгорица), Као черга широка душа, Антологија награђених песама (Смедерево) итд.
О поезији Вере Мајске писали су познати књижевни критичари, новинари, писци: Слободан Марковић, Миодраг Друговац, Радоица Таутовић, Предраг Протић, Милош Петровић, Антоније Маринковић, Коста Димитријевић, Мирослав Буца Мирковић, Срба Игњатовић, Ристо Василевски, Љубиша Ђидић, Радомир Андрић, Милосав Славко Пешић, Драгутин Огњановић, Мирослав Станојевић, Миливоје Илић, Славољуб Обрадовић, Ана Дудаш, Гордана Влаховић, Снежана Јаковљевић, Жарко Ђуровић,Зорица Турјачанин, Милан Вучићевић и др.
Песме су јој превођене на: словачки, македонски, немачки, словеначки, италијански, албански и турски.
Добитник је награде Смедеревске песничке јесени, 1973. и 1974. и крушевачког недељника Град.
Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Крушевцу.
Милан Вучићевић је рођен 1957. у Крушевцу.
Објавио је књиге поезије: Торзо појесења (1995), Свебдења (1997), Допламсавања (2000), Папирићи, плавет (2005) и Одблесци (2008). Песме су му превођене на македонски и бугарски језик.
Живи и ради у Крушевцу.
Објавио је књиге поезије: Торзо појесења (1995), Свебдења (1997), Допламсавања (2000), Папирићи, плавет (2005) и Одблесци (2008). Песме су му превођене на македонски и бугарски језик.
Живи и ради у Крушевцу.
Милан Вучићевић
Верољуб Вукашиновић
Верољуб Вукашиновић, професор, рођен је 1959. године.
Пише поезију коју објављује у периодици и књигама.
Објавио: Чежња за вртом, 1993; Повесмо, 1995; Како је тихо Господе, 1999; Опрости, јагње бело, 2002; Шумски буквар, Двери у липама, 2001; Сто година храма Св. Тројице у Трстенику 1900-2000, уредник и коаутор, 2001; Шумски буквар, 2003; Цветна недеља, 2004; Пред дверима: српска молитвена поезија, 2005; Писац и историја - зборник радова о Добрици Ћосићу, 2005; Светлост у брдима, 2007; Вртлар, 2008; Лице, 2009;Мрмор мрамора, коаутор, 2010.
Добитник је песничких награда: Милан Ракић, Поетски крчаг, Печат вароши сремскокарловачке, Златна струна, Кочићево перо, Јефимијин вез, Србољуб Митић, Кондир Косовке девојке, Змај Огњени Вук и друге.
Пише поезију коју објављује у периодици и књигама.
Објавио: Чежња за вртом, 1993; Повесмо, 1995; Како је тихо Господе, 1999; Опрости, јагње бело, 2002; Шумски буквар, Двери у липама, 2001; Сто година храма Св. Тројице у Трстенику 1900-2000, уредник и коаутор, 2001; Шумски буквар, 2003; Цветна недеља, 2004; Пред дверима: српска молитвена поезија, 2005; Писац и историја - зборник радова о Добрици Ћосићу, 2005; Светлост у брдима, 2007; Вртлар, 2008; Лице, 2009;Мрмор мрамора, коаутор, 2010.
Добитник је песничких награда: Милан Ракић, Поетски крчаг, Печат вароши сремскокарловачке, Златна струна, Кочићево перо, Јефимијин вез, Србољуб Митић, Кондир Косовке девојке, Змај Огњени Вук и друге.
Зорица Арсић Мандарић
Зорица Арсић Мандарић, лекар, рођена 1949. године у Скопљу.
Пише поезију, лирску прозу и есеје. Публикује у периодици: Багдала, Књижевне новине, Студент, Младост и др.
Објавила: Срце у трави, 1967; Весталка, 1971; Несхватице, 1985; Водени жигови, 1989; Корице за месечину, 1993; Гвоздени лептир, 1995; Иње на слушалицама, 1996; Капи за коцку шећера, 1997; Извор и ушће, 1997; Поткожни космос, 1998; Вез мачем, 1999; Уста постављена свилом, 2001; Рајска врата самоће, 2001; Ивер са Лазаревог крста, 2003.
У области ликовне уметности ради аквареле, слике у уљу и малу пластику у дрвету.
Члан је удружења књижевника Србије.
Пише поезију, лирску прозу и есеје. Публикује у периодици: Багдала, Књижевне новине, Студент, Младост и др.
Објавила: Срце у трави, 1967; Весталка, 1971; Несхватице, 1985; Водени жигови, 1989; Корице за месечину, 1993; Гвоздени лептир, 1995; Иње на слушалицама, 1996; Капи за коцку шећера, 1997; Извор и ушће, 1997; Поткожни космос, 1998; Вез мачем, 1999; Уста постављена свилом, 2001; Рајска врата самоће, 2001; Ивер са Лазаревог крста, 2003.
У области ликовне уметности ради аквареле, слике у уљу и малу пластику у дрвету.
Члан је удружења књижевника Србије.
Љубиша Бата Ђидић
Зоран Ђурић
Зоран Ђурић, професор, књижевник. Рођен 1961.
Пише поезију, књижевну критику, приче, истраживања на пољу тумачења књижевног дела.
Објављује у часописима: Багдала, Књижевна реч, Јединство, Нови свет, Стиг, Православна вера и живот, Људи говоре, Савременик и др.
Члан је Удружења књижевника Србије.
Више пута награђиван за поезију и есеје.
Превођен на румунски, бугарски и албански.
Оснивач је књижевног друштва Свети Ћирило и Метзодије.
Објавио: Мршаво око (1983), Црни дијамант (2006), Топот (2008)
Пише поезију, књижевну критику, приче, истраживања на пољу тумачења књижевног дела.
Објављује у часописима: Багдала, Књижевна реч, Јединство, Нови свет, Стиг, Православна вера и живот, Људи говоре, Савременик и др.
Члан је Удружења књижевника Србије.
Више пута награђиван за поезију и есеје.
Превођен на румунски, бугарски и албански.
Оснивач је књижевног друштва Свети Ћирило и Метзодије.
Објавио: Мршаво око (1983), Црни дијамант (2006), Топот (2008)
Др Мићо Цвијетић
Др Мићо Цвијетић
Драгослава Гуњић
Драгослава Гуњић, професор, рођена 1943.
Члан Друштва просветних радника Србије, Књижевног клуба Сергије Михајловић, Ликовног клуба Димитрије Симић.
Пише поезију, кратке приче, хаику.
Добила награду Невен за најбољу књигу у области популарне науке за младе 1997.
Објављује у Победи, Град, Акт, Нишке новине, Путеви културе, Православна вера и живот.
Објавила: Хемија и ја, 1997; Светиљка у сржи, 1996; Светлост и сенке, 2003.
Члан Друштва просветних радника Србије, Књижевног клуба Сергије Михајловић, Ликовног клуба Димитрије Симић.
Пише поезију, кратке приче, хаику.
Добила награду Невен за најбољу књигу у области популарне науке за младе 1997.
Објављује у Победи, Град, Акт, Нишке новине, Путеви културе, Православна вера и живот.
Објавила: Хемија и ја, 1997; Светиљка у сржи, 1996; Светлост и сенке, 2003.
Дајана Цветковић - Лазић
Дајана Цветковић - Лазић, просветни радник, рођена у Крушевцу, 1967.
Пише кратке приче и песме. Објављује у листовима и часописима: Мисао, Име, Венац, Багдала, Просветна реч, Невен, Јефимија и др.
Члан је Књижевног друштва просветних радника Србије.
Објавила: Раптус, 1994; Обичне речи, 2003.
Пише кратке приче и песме. Објављује у листовима и часописима: Мисао, Име, Венац, Багдала, Просветна реч, Невен, Јефимија и др.
Члан је Књижевног друштва просветних радника Србије.
Објавила: Раптус, 1994; Обичне речи, 2003.
Љубица Ненезић
Момир Драгићевић
Миомир Панин, економиста, књижевник и сликар, рођен 1941.
Пише поезију, кратке приче, књижевне и ликовне приказе.
Уредник едиције Заједнички узлет.
Објавио: Уздарје од месечеве росе (1980), Порекло звука, коаутор (1981), Бденије (1983), Сан кад ме препозна, коаутор (1984), Кад ја изгубим тебе (1985), Светило (1988), Баштина сна (1990), Сећање са пута (2006), Сонети и фуге за Милицу (2007), Мојсињска јектенија, Обредни камен.
Пише поезију, кратке приче, књижевне и ликовне приказе.
Уредник едиције Заједнички узлет.
Објавио: Уздарје од месечеве росе (1980), Порекло звука, коаутор (1981), Бденије (1983), Сан кад ме препозна, коаутор (1984), Кад ја изгубим тебе (1985), Светило (1988), Баштина сна (1990), Сећање са пута (2006), Сонети и фуге за Милицу (2007), Мојсињска јектенија, Обредни камен.
Миомир Панин
Драгослав Ђорђевић
Драгослав Ђорђевић, професор. Рођен 1970.
Објављује у: Багдала, Повеља, Поља, ЛМС, Улазница.
Објавио: Одаја за реч (2000), Свеже тајне бића (2004)
Објављује у: Багдала, Повеља, Поља, ЛМС, Улазница.
Објавио: Одаја за реч (2000), Свеже тајне бића (2004)
Драгана Денић, рођена 1965. Доктор медицине, специјалиста неурологије.
Пише поезију, приче и путописе.
Објављује у периодици: Багдала и Путеви културе. Заступљена у Топличком завичајном зборнику "Златна раван" 2009. и 2013. године.
Објавила: Ковчег са мирисом тамјана (2003), књигу прича Пукотина у времену (2012).
Члан је Удружења књижевника Србије.
Пише поезију, приче и путописе.
Објављује у периодици: Багдала и Путеви културе. Заступљена у Топличком завичајном зборнику "Златна раван" 2009. и 2013. године.
Објавила: Ковчег са мирисом тамјана (2003), књигу прича Пукотина у времену (2012).
Члан је Удружења књижевника Србије.
Драгана Денић
Бранко Ристић, доктор књижевних наука, рођен 1961.
Бави се проучавањем српско-бугарских, бугарско-македонских књижевних и културних односа и књижевношћу за децу.
Пише поезију, књижевну критику, есеје, а преводи са бугарског, руског и македонског језика.
Члан је удруженја књижевника Србије.
Објавио: Анатомија једног зашто (1987), Долази чекање (1993), Ванчо Николески, отац македонске књижевности за децу (1994), Панорама македонске поезије 1965-1995 (1996), Ни име на себи (1997), Привремени боравак (1998), Распет у сну (2000)Лажљив Сби (2004), Конзул голог брда (2005), Интерактивни метод и нумеричко закључивање у поезији Пеје К. Јаворова (2007), Берберин (2007), као и избор Песме (2007).
Бави се проучавањем српско-бугарских, бугарско-македонских књижевних и културних односа и књижевношћу за децу.
Пише поезију, књижевну критику, есеје, а преводи са бугарског, руског и македонског језика.
Члан је удруженја књижевника Србије.
Објавио: Анатомија једног зашто (1987), Долази чекање (1993), Ванчо Николески, отац македонске књижевности за децу (1994), Панорама македонске поезије 1965-1995 (1996), Ни име на себи (1997), Привремени боравак (1998), Распет у сну (2000)Лажљив Сби (2004), Конзул голог брда (2005), Интерактивни метод и нумеричко закључивање у поезији Пеје К. Јаворова (2007), Берберин (2007), као и избор Песме (2007).
Бранко Ристић
Милан Ђокић
Милан Ђокић, ликовни уметник, рођен 1937.
Члан УЛУС-а од 1961.
Пише поезију, есеје, приповетке и хаику.
Члан УЛУС-а од 1961.
Пише поезију, есеје, приповетке и хаику.
Ивко Михајловић
Ивко Михајловић, књижевник, рођен 1964.
Објављује у Ошишаном јежу, Политици, НИН-у, Багдали, Данги, Књижевној речи и др.
Члан је удружења књижевника Србије. Заступљен у бројним антологијама.
Награђиван на фестивалу Златна Кацига, Екофесту на Чивијади...
Добитник награде Радивоје Домановић (2002).
Објавио: Зрно власти, брдо масти (2002), Афоризми (2006), Пуним гасом низбрдо (2010)
Објављује у Ошишаном јежу, Политици, НИН-у, Багдали, Данги, Књижевној речи и др.
Члан је удружења књижевника Србије. Заступљен у бројним антологијама.
Награђиван на фестивалу Златна Кацига, Екофесту на Чивијади...
Добитник награде Радивоје Домановић (2002).
Објавио: Зрно власти, брдо масти (2002), Афоризми (2006), Пуним гасом низбрдо (2010)
Иван Пудло, књижевник, професор, рођен 1933.
Пише приповетке и драме.
Члан Удружења књижевника Србије.
Објавио: Тамо изнад зелене стене (1975), Сломљена фрула (1982), Приче из кривог сокачета (1983), Све наше обале (1987), Солитерске приче (1991), Прва љубав (1994), Растојање (1997), Српска престоница (2003), Трешња из вилинске шуме (2008), Моћ вере (2009), Одбрана града Сталаћа (2009).
Пише приповетке и драме.
Члан Удружења књижевника Србије.
Објавио: Тамо изнад зелене стене (1975), Сломљена фрула (1982), Приче из кривог сокачета (1983), Све наше обале (1987), Солитерске приче (1991), Прва љубав (1994), Растојање (1997), Српска престоница (2003), Трешња из вилинске шуме (2008), Моћ вере (2009), Одбрана града Сталаћа (2009).
Иван Пудло
Вељко Стамболија, професор, књижевник. Рођен 1953.
Уредник часописа Отаџбина и листа Српска лира. Бави се новинарством (Српска ријеч, Српски глас).
Члан удружења књижевника Републике Српске Краијне и Удружења књижевника Србије.
Пише поезију, књижевне критике, осврте и приказе.
Објављује у: Багдала, Овдје, Књижевна реч, Јединство, Лидер, Луча, Победа и др.
Објавио: Вријеме вучјег зијева (1994), Мајске молитве (1997), Душа без завичаја (1999), Вишак првог лица (2004), Дневник препознавања (2006)
Уредник часописа Отаџбина и листа Српска лира. Бави се новинарством (Српска ријеч, Српски глас).
Члан удружења књижевника Републике Српске Краијне и Удружења књижевника Србије.
Пише поезију, књижевне критике, осврте и приказе.
Објављује у: Багдала, Овдје, Књижевна реч, Јединство, Лидер, Луча, Победа и др.
Објавио: Вријеме вучјег зијева (1994), Мајске молитве (1997), Душа без завичаја (1999), Вишак првог лица (2004), Дневник препознавања (2006)
Вељко Стамболија
ЈУЛСКА ПЕСМА
Црн лонац у пољу ври,
около њега
раж зри.
Ту су још лончића три
и све кључа
и све ври.
Мало даље цвета мак
док му сунце
шије фрак.
За најлепши сунчев зрак
уморан мрав
веже џак.
Црн лонац у пољу ври,
около њега
раж зри.
Ту су још лончића три
и све кључа
и све ври.
Мало даље цвета мак
док му сунце
шије фрак.
За најлепши сунчев зрак
уморан мрав
веже џак.
Радомир Андрић
РАСПЕЋЕ ВАЈАРА
МИЋИЋА
Светлост звезда
пролазила је
кроз распетог
Христа
дотицала
крст од глине
и самртни грч
његовог лица
који нас обојицу
хладном ватром
раздире
Вајар
шапуће
Христ
не васкрсава
десиће нам се
страхота (...)
Живимо
у годинама
кризе
у годинама
нечасних
када су сви
противу нас
кад за бело
каже се да је
црно
а за црно
да је бело
кад се моћни
силе на слабашне
а ћевабџија
сматра
да Прометеј
од Бога
ватру украде
да би он
ћевапчиће пекао (...)
Срба Ђорђевић
СЛУТ
Мала птица славуј
у свом слуту
у овом преголемом грчу мрења
мала птица славуј
Славуј и ја смо запљуснути небом
сунца нам се сливају у очи
из очију у грло и срце
Славуј и ја смо запљуснути небом
Небом путује свет
расцветан сав отворен
око себе се окреће
Небом путује свет
Свет ће стићи у песму
којој свршетка нема
испевати је никад нећемо
мала птица славуј и ја.
Мала птица славуј
у свом слуту
у овом преголемом грчу мрења
мала птица славуј
Славуј и ја смо запљуснути небом
сунца нам се сливају у очи
из очију у грло и срце
Славуј и ја смо запљуснути небом
Небом путује свет
расцветан сав отворен
око себе се окреће
Небом путује свет
Свет ће стићи у песму
којој свршетка нема
испевати је никад нећемо
мала птица славуј и ја.
Вера Бранковић Мајска
Верослава Јовановић, рођена 1961.
Објављује у периодици: Багдала, Јефимија, Архивски преглед.
Члан Удружења књижевника Србије.
Објавила: Несаниште (1995), Роговија (1996), Чесница од месечине (1999).
Објављује у периодици: Багдала, Јефимија, Архивски преглед.
Члан Удружења књижевника Србије.
Објавила: Несаниште (1995), Роговија (1996), Чесница од месечине (1999).
Милан Милетић, рођен 1954.
Пише прозу и књижевну критику.
Објављује у периодици Багдала и другим публикацијама.
Објавио: Људи из моје вароши (1990), Кожа као застава (1994), Божија кућа (1997), Укус пожуде (2004).
Пише прозу и књижевну критику.
Објављује у периодици Багдала и другим публикацијама.
Објавио: Људи из моје вароши (1990), Кожа као застава (1994), Божија кућа (1997), Укус пожуде (2004).
Радошин Зајић, књижевник. Рођен 1952.
Један од оснивача Књижевне заједнице Трстеник.
Пише поезију. Заступљен је у неколико антологија савремене српске поезије.
Објављује у периодици: Багдала, Јефимија, Догађаји.
Члан Удружења књижевника Србије.
Објавио: Промена боравка (1986), Чељусти (1990), Кошмар (1999), Полом крик: изабране и нове песме (2006)
Један од оснивача Књижевне заједнице Трстеник.
Пише поезију. Заступљен је у неколико антологија савремене српске поезије.
Објављује у периодици: Багдала, Јефимија, Догађаји.
Члан Удружења књижевника Србије.
Објавио: Промена боравка (1986), Чељусти (1990), Кошмар (1999), Полом крик: изабране и нове песме (2006)
Гордана Влаховић, професор. Рођена 1946.
Добитник Светосавске повеље (2008).
Пише кратке приче, записе, рецензије, књижевне приказе. Заступљена у бројним збиркама и зборницима радова.
Објављује у периодици: Багдала, Јефимија, Траг, Стиг, Венац, Путеви културе и др.
Члан Удружења књижевника Србије.
Објавила: На ивици сна (2002), Пронађи праву реч, коаутор (2003), На лицима очи (2004), Истина кад вам кажем (2006), О чему год, о животу је... (2008), Са Саром уз књигу (2010), Читанка за VII разред основне школе, коаутор (2010), А возови су пролазили, давно... (2012).
Добитник Светосавске повеље (2008).
Пише кратке приче, записе, рецензије, књижевне приказе. Заступљена у бројним збиркама и зборницима радова.
Објављује у периодици: Багдала, Јефимија, Траг, Стиг, Венац, Путеви културе и др.
Члан Удружења књижевника Србије.
Објавила: На ивици сна (2002), Пронађи праву реч, коаутор (2003), На лицима очи (2004), Истина кад вам кажем (2006), О чему год, о животу је... (2008), Са Саром уз књигу (2010), Читанка за VII разред основне школе, коаутор (2010), А возови су пролазили, давно... (2012).
Снежана Јаковљевић, новинар. Рођена 1961.
Објављује у : Политика, Градина, Свеске, НИН и др.
Члан Удружења књижевника Србије.
Објавила: Ева у кавезу (1995), Ипак (1997), Ен, ден, дину... (2000), Најбоља од десет у бару (2001).
Објављује у : Политика, Градина, Свеске, НИН и др.
Члан Удружења књижевника Србије.
Објавила: Ева у кавезу (1995), Ипак (1997), Ен, ден, дину... (2000), Најбоља од десет у бару (2001).
Петар Петровић, рођен 1938.
Пише поезију и приче, углавном за децу.
Објавио: Славуји зоре завичајне (1971), Распевани славуји (1976), Пчелице (1978), У брдима завичаја (1981), Дани младости (1981), Жубор поточића (1983), Од смеха се брже расте (1985), Љубостињском реком (1986), Сећања (1987), Крај старе воденице (1989), Месечина реку обасјава (1991), Ветрић Пири (1994), Месо које пева (1996), Маријана (1996), Зоре завичајне (1996), Око мачка маца чачка (1997), Радознала Маја (1998), Трагови детињства (1998), Заврзламе (2000), Завичајна шапутања (2002), Пала Вера са ролера (2003), Не бојте се децо, мрака (2004), Пањак (2006), Ждероња вук (2007), Долина снова: песме за децу (2008), Сузе завичаја (2009), Мајина зелена долина (2010), Душа завичаја (2011).
Пише поезију и приче, углавном за децу.
Објавио: Славуји зоре завичајне (1971), Распевани славуји (1976), Пчелице (1978), У брдима завичаја (1981), Дани младости (1981), Жубор поточића (1983), Од смеха се брже расте (1985), Љубостињском реком (1986), Сећања (1987), Крај старе воденице (1989), Месечина реку обасјава (1991), Ветрић Пири (1994), Месо које пева (1996), Маријана (1996), Зоре завичајне (1996), Око мачка маца чачка (1997), Радознала Маја (1998), Трагови детињства (1998), Заврзламе (2000), Завичајна шапутања (2002), Пала Вера са ролера (2003), Не бојте се децо, мрака (2004), Пањак (2006), Ждероња вук (2007), Долина снова: песме за децу (2008), Сузе завичаја (2009), Мајина зелена долина (2010), Душа завичаја (2011).
Станимир Трифуновић, рођен 1968.
Пише поезију и пприповетке.
Објављује у текућој периодици
Објавио: Самоће (2006).
Пише поезију и пприповетке.
Објављује у текућој периодици
Објавио: Самоће (2006).
Милисав Милошевић, доктор медицинских наука. Рођен 1935.
Објавио преко 120 научних и стручних радова и преко 30 саопштења. Учесник више научноистраживачких пројеката.
Објавио: Организација службе хитне медицинске помоћи; Пестициди - пољопривредни отрови; Ленда из Штитара: Портретска сећања (2000), Ленда из Штитара: Портретска сећања, 2. допуњено и измењено издање (2006), Maranatha=Долази Господ (2011).
Објавио преко 120 научних и стручних радова и преко 30 саопштења. Учесник више научноистраживачких пројеката.
Објавио: Организација службе хитне медицинске помоћи; Пестициди - пољопривредни отрови; Ленда из Штитара: Портретска сећања (2000), Ленда из Штитара: Портретска сећања, 2. допуњено и измењено издање (2006), Maranatha=Долази Господ (2011).
Небојша Дебељаковић, књижевник и новинар.
Пише поезију и приче, углавном за децу.
Објављује у: Багдала, Путеви културе, Стремљења, Трибина, Калник и др.
Заступљен у бројним заједничким књигама и зборницима, као и у антологијама и књигама књижевне критике.
Превођен на енглески, италијански, бугарски, македонски и арапски језик.
Књижевна дела су му извођена на радију и телевизији.
Добитник је награда и повеља за књижевно стваралаштво и новинарство: награде "20 година трикулијума октагон" (1984), Повеље "Цвет радости" (1989), Повеље "Карађорђе и Карађорђевићи" (1999), Повеље за песму и истоимену књигу "Србија је моја збиља" (2009)
Објавио: Одбрана светлости (1978), Сребрне нити живота (1982), Земља ти свет кује (1989), Сунчани запис (1998, 2003), Згубидан (2010).
Пише поезију и приче, углавном за децу.
Објављује у: Багдала, Путеви културе, Стремљења, Трибина, Калник и др.
Заступљен у бројним заједничким књигама и зборницима, као и у антологијама и књигама књижевне критике.
Превођен на енглески, италијански, бугарски, македонски и арапски језик.
Књижевна дела су му извођена на радију и телевизији.
Добитник је награда и повеља за књижевно стваралаштво и новинарство: награде "20 година трикулијума октагон" (1984), Повеље "Цвет радости" (1989), Повеље "Карађорђе и Карађорђевићи" (1999), Повеље за песму и истоимену књигу "Србија је моја збиља" (2009)
Објавио: Одбрана светлости (1978), Сребрне нити живота (1982), Земља ти свет кује (1989), Сунчани запис (1998, 2003), Згубидан (2010).
Милисав Ђалић
Небојша Лапчевић
Гордана Влаховић
Милисав Милошевић
ЧЛАНОВИ
Copyright © 2013 by Književni klub BAGDALA · All Rights reserved · E-Mail: knjbagdala@open.telekom.rs
Design: de.Luk
Design: de.Luk
Post mark Espana
Gernika
Стављам твоју маску бунтовниче
на своје лице,
да ме не угуши вишак вредности
да ме не угуши вишак капитала:
потрошња оружја је уносан посао!
Лудак је онај који носи заставе буржоазије!
Лудак је онај који допусти
да му се због дужине ратовања
уквари кавијар.
Но пасаран! Господо,
из лиге народа!
Све ће вас покосити поезија Лорке,
све ће вас затамнити боје Гернике
где је Пикасо насликао
аутопортрет своје душе.
Стављам твоју маску бунтовниче
на своје лице,
док још звецкају кастањете,
док још крварим из десног лакта,
и претачем црвенило из белине кошуље,
стављам твоју маску бунтовниче
на своје лице,
и враћам се коначној кориди
где ће ме тријумфални бик
пробости у првом налету.
Gernika
Стављам твоју маску бунтовниче
на своје лице,
да ме не угуши вишак вредности
да ме не угуши вишак капитала:
потрошња оружја је уносан посао!
Лудак је онај који носи заставе буржоазије!
Лудак је онај који допусти
да му се због дужине ратовања
уквари кавијар.
Но пасаран! Господо,
из лиге народа!
Све ће вас покосити поезија Лорке,
све ће вас затамнити боје Гернике
где је Пикасо насликао
аутопортрет своје душе.
Стављам твоју маску бунтовниче
на своје лице,
док још звецкају кастањете,
док још крварим из десног лакта,
и претачем црвенило из белине кошуље,
стављам твоју маску бунтовниче
на своје лице,
и враћам се коначној кориди
где ће ме тријумфални бик
пробости у првом налету.
Томислав М. Павловић је рођен у Крушевцу 1960. године. Докторирао је књижевне науке на Филолошком факултету у Берограду а ради на Филолошко - уметничком факултету у Крагујевцу. Бави се проучавањем модерне енглеске књижевности, теорије књижевности и преводи поезију модерних англоамеричких аутора. Објавио je монографије: Ка унутрашњим хоризонтима, Прилог проучавању авангардне драмске поетике Харолда Пинтера (2015), Роберт Грејвз између историје и мита (2016), и више десетина научних радова у страним и домаћим часописима. Најрепрезентативнији су: „Одјеци стваралаштва Томаса Стернза Елиота у поезији Миодрага Павловића“ (2008), “The Platonic Dialogues in Robert Graves’s Historical Novels“ (2011), “Samuel Beckett and Harold Pinter: The Two Lyric Poets of Modern Stage“ (2012), “Hippo - The Famous Mythological Being of Brooke’s and Eliot’s Pagan Bestiary“ (2013), , „Екфраза - поетизација визуелног као део модерне естетске комуникације“ (2013), „Критика друштва и субверзија жанра у роману Опадање и Пропаст Ивлина Воа“ (2013), „Историја и слобода у делу Т. С. Елиота“ (2014), „Енглески бог Марс“ (2015), „Нео - паганизам Руперта Брука“ (2015), “W. H. Auden's Poetic Sense of History“ и други. Учествовао је на више домаћих и међународних научних конференција и ангажован је на научним пројектима.
Томислав М. Павловић
